Faza 3: od 24. aprila do 11. maja

Više od 67.000 kosovskih Albanaca ulazi u Albaniju tokom ovog perioda, približno dve treæine od pristiglih u prethodnom periodu. U poredjenju sa fazama 1 i 2, tokom Faze 3 relativno manji ljudi prelazi granicu i to posle kraæeg vremena provedenog na putu ka granici: 48% izbeglica koje su ušle u Albaniju tokom Faze 3 su napustili svoje domove pre 24. aprila. Dnevni podaci naginju više uravnoteženosti i doslednosti nego u prethodnim fazama (vidi grafikon 1.1). Veæina ovih novih izbeglica potièe iz južnih oblasti Kosova, posebno iz Prizrena.

Mapa 4. 1: Faza 2, 24. april-11 maj

Note: Maps open in seperate windows.

Mapa 4. 2: Egzodus izbeglica po opštinama, 24 april-7 maj

Broj masovnih ubistava dokumentovanih od strane OEBS-a i organizacija za zaštitu ljudskih prava neznatno opada tokom Faze 3, ali i pored toga masakri su dokumentovani u Gnjilanima, Suvoj Reci i okolini Prištine. Hjuman rajts voè je objavio da je bilo masovnih ubijanja u okolini Glogovca i drugih èinova nasilja protiv civila u Djakovici i Vuèitrnu.31 Kako su se vremenske prilike popravile, NATO napadi su se znaèajno uèestali u odnosu na faze 1 i 2, sa snažnim bombardovanjem u Prištini i Djakovici i smanjenim intenzitetom u u Prizrenu, Mitrovici, Lipljanu, Peæi i Gnjilanu (vidi Mapu 4.1).

Oko 36.000 meštana je napustilo svoje domove tokom Faze 3 i oni su svi izašli sa Kosova u ovom istom periodu. Odnos onih koji su napustili svoje domove i onih koji su prešli granicu je komplikovaniji u fazi 3 nego prethodno. Meštani koji su napustili svoje domove tokom Faze 3 imaju tendenciju da izadju sa Kosova brže od onih koji su napustili svoje domove ranije: dok je 88% onih koji su napustili svoje domove tokom Faze 1 izašlo sa Kosova tokom Faze 1, odgovarajuæe proporcije za fazu 3 su 96%. Ipak, zato što je onima koji su napustili svoje domove pre Faze 3 trebalo više vremena da izadju sa Kosova, veæina izbeglica koje sa Kosova izlaze tokom Faze 3 napustilo je svoje domove pre 24. aprila.

Grafikon 4.1: Broj kosovskoh Albanaca koji napuštaju domove i obrasci bombardovanja po dvodnevnim periodima za èetiri opštine, 24 mart-11. maj (Pristina, Suva Reka, Prizren, Peæe)

Ova razlika u vremenu izmedju napuštanja domova i prelaska granice prisutna tokom Faze 3 delimièno je rezultat èinjenice da je ogroman broj izbeglica napustilo svoje domove tokom Faze 1. Iako je relativno mali broj onih koji su napustili svoje kuæe u fazi 1 bio još uvek u tranzitu tokom Faze 3, apsulutni brojevi ovih izbeglica su još uvek dovoljni da dominiraju tok prelaska preko granice u Fazi 3: veæina ljudi koji su prešli granicu u kasnom aprilu i ranom maju su napustili svoje domove mnogo ranije. Takodje je moguæe da su neke od izbeglica koji su napustile domove tokom Faze 3, još uvek bile u tranzitu kada je granièna evidencija okonèana 28. maja (vrlo mali broj izbeglica ušao je u Albaniju u junu). Izbeglice naravno ni u jednom trenutku od poèetka sukoba nisu tretirane po proceduri prisutnoj prilikom uobièajenog prelaska meðunarodne granice, pa se ne može tvrditi da je granièna procedura veštaèki uticala na procenu vremena tranzita za fazu 3. Uprkos ovim ogranièenjima, èini se da su uslovi koji su zadržavali izbeglice da izadju sa Kosova tokom faze 1 i 2, smanjeni tokom Faze 3, dozvoljavajuæi izbeglicama da brže doðu do granice.

Nove izbeglice dolaze predominantno iz južnih opština, a Prizren doprinosi najveæim brojem. Posle Prizrena, dve opštine neposredno na njegovom severu - Suva Reka i Orahovac - su zabeležile najbrojniju migraciju, praæene Mitrovicom (vidi Mapu 4.2).

Kao i u predhodnim fazama, bombardovanje ne odgovara rasporedu obrazaca migracije koji bi nagovestili da je bombardovanje motivisalo ljude sa odu (vidi Grafikon 4.1). Èini se da su se masovna ubistva i bombardovanje dogodili na znaèajno razlièitim geografskim taèkama, od onih na kojima je zabeležena migracija.

Od poèetka bombardovanja Priština je bila bombardovana èešæe nego bilo koja druga oblast. I pored toga, veæina velikih migracija iz Prištine zabeležena je u fazi 1, a skoro neprekidno bombardovanje tokom celog sukoba ne izgleda da ima veze sa neprestanim egzodusom; na hiljade graðana izabralo je da ostane i Prištini tokom celog rata.

U Suvoj Reci, još jednom mestu velike migracije, skoro sve izbeglice su otišle mnogo pre nego što su prve bombe pale u ranom maju. U Peæi, NATO je napao sredinom perioda snažnog odliva tokom Faze 1, onda ponovo tokom relativno slabog toka sredinom aprila, i zatim pre i posle ranog maja, vrhunca Faze 3.

Posmatrajuæi celo Kosovo, Prizren je bio opština sa najsnažnijom emigracijom tokom sukoba i ovde je možda obrazac bombardovanje-migracija najtešnje povezan. Bombardovanje se dogodilo 27-28. marta na vrhuncu Faze 1, u dvodnevnom periodu kada je više od 16.800 ljudi napustilo Prizren. Iako je više od 9.400 meštana otišlo u toku èetiri dana pre napada NATO-a, mnogo više ljudi je otislo sledeæih dana.

NATO je gaðao ciljeve oko Prizrena neposredno po završetku prekida naèinjenog poèetkom aprila zbog lošeg vremena. Ovaj napad je izveden neznatno posle kraja Faze 1 i tokom perioda relativno niskih migracionih tokova. Napadi NATO-a su izvedeni 5, 7. i 11. aprila, ali izmeðu 7. i 13. aprila broj izbeglica po dvodnevnom periodu ostaje niži od 1.000. Posle vrlo malog poveæanja broja izbeglica zabeleženog sredinom aprila, izbeglièka kretanja su ponovo dostigla vrhunac krajem meseca, i to izmeðu 28. aprila i 1. maja. Ovi tokovi su mogli da budu motivisani napadima NATO-a koji su se dogodili upravo pre toga, 25. i 27. aprila. Mi meðutim u to nismo sigurni. Da su se i tokovi sredinom aprila poveæali sa istovremenim bombardovanjem, bilo bi jasnije da je bombardovanje motivisalo odlaske izbeglica.

Uzimajuæi u obzir nedostatak veze izmedju napada NATO-a sredinom aprila i tadašnjeg odlazaka izbeglica, bolje objašnjenje za odlazak izbeglica iz Prizrena je da su ti odlasci pratili isti obrazac prisutan i u drugim južnim i zapadnim opštinama. U opštim crtama navedenim po fazama predstavljenim u ovom izveštaju, Prizrenski obrazac je slièan obrascima prepoznatim u Suvoj Reci na severu, Peæi na krajnjem zapadu, i u manjoj meri u Prištini. Ove opštine (kao i druge prikazane na Grafikonu 2.1) beleže najsnažnije pokrete izbeglica u fazi 1, pre 6. aprila, praæene periodom od više nedelja relativnog mira, posle kojih je usledio ponovni talas izbeglica koje su odlazile tokom Faze 3 u kasnom aprilu i ranom maju. (Priština ne pokazuje ovo poslednje poveæanje) Ovaj obrazac je vrlo razlièit od obrasca kretanja izbeglica zabeleženog u Mitrovici i Lipljanu (prikazani na grafikonu 3.1). Druge opštine u severno-centralnoj oblasti pokazuju isti obrazac, ukljuèujuæi Srbicu, Vuèitrn i Kosovo Polje. U ovim severno-centralnim opštinama, najsnažniji odliv se beleži sredinom Faze 2.

Posle 11. maja, ukupni broj prelazaka granice u dvodnevnim intervalima, kod Morine se više ne penje iznad nekoliko hiljada, a u veæini sluèajeva izbeglice se broje u desetinama. Makedonija i Albanija su razvile vanredne strukture za pomoæ ogromnom brojeu izbeglica u ovim zemljama, a medjunarodna pomoæ je spreèila da situacija postane beznadežna. Iako se sukob izmedju NATO-a i Federativne Republike Jugoslavije produžio do kasnog juna, od sredine maja izbeglièka kriza je bila stabilizovana.

31. "Etnicko cišcenje" u Glogovackoj opštini, HRW, 1999, takodje HRW Kosovo Flash broj 34 i 40