PLAN ILI PANIKA? Egzodus etnickih Albanaca sa Kosova, mart-maj 1999

Faza 3: od 24. aprila do 11. maja

Više od 67.000 kosovskih Albanaca ulazi u Albaniju tokom ovog perioda, približno dve trećine od pristiglih u prethodnom periodu. U poredjenju sa fazama 1 i 2, tokom Faze 3 relativno manji ljudi prelazi granicu i to posle kraćeg vremena provedenog na putu ka granici: 48% izbeglica koje su ušle u Albaniju tokom Faze 3 su napustili svoje domove pre 24. aprila. Dnevni podaci naginju više uravnoteženosti i doslednosti nego u prethodnim fazama (vidi grafikon 1.1). Većina ovih novih izbeglica potiče iz južnih oblasti Kosova, posebno iz Prizrena.

Mapa 4. 1: Faza 2, 24. april-11 maj
View Map 2.1
Note: Maps open in seperate windows.
 
Mapa 4. 2: Egzodus izbeglica po opštinama, 24 april-7 maj
View Map 2.1

Broj masovnih ubistava dokumentovanih od strane OEBS-a i organizacija za zaštitu ljudskih prava neznatno opada tokom Faze 3, ali i pored toga masakri su dokumentovani u Gnjilanima, Suvoj Reci i okolini Prištine. Hjuman rajts voč je objavio da je bilo masovnih ubijanja u okolini Glogovca i drugih činova nasilja protiv civila u Djakovici i Vučitrnu.31 Kako su se vremenske prilike popravile, NATO napadi su se značajno učestali u odnosu na faze 1 i 2, sa snažnim bombardovanjem u Prištini i Djakovici i smanjenim intenzitetom u u Prizrenu, Mitrovici, Lipljanu, Peći i Gnjilanu (vidi Mapu 4.1).

Oko 36.000 meštana je napustilo svoje domove tokom Faze 3 i oni su svi izašli sa Kosova u ovom istom periodu. Odnos onih koji su napustili svoje domove i onih koji su prešli granicu je komplikovaniji u fazi 3 nego prethodno. Meštani koji su napustili svoje domove tokom Faze 3 imaju tendenciju da izadju sa Kosova brže od onih koji su napustili svoje domove ranije: dok je 88% onih koji su napustili svoje domove tokom Faze 1 izašlo sa Kosova tokom Faze 1, odgovarajuće proporcije za fazu 3 su 96%. Ipak, zato što je onima koji su napustili svoje domove pre Faze 3 trebalo više vremena da izadju sa Kosova, većina izbeglica koje sa Kosova izlaze tokom Faze 3 napustilo je svoje domove pre 24. aprila.

Grafikon 4.1: Broj kosovskoh Albanaca koji napuštaju domove i obrasci bombardovanja po dvodnevnim periodima za četiri opštine, 24 mart-11. maj (Pristina, Suva Reka, Prizren, Peće)
Grafikon 4.1

 

Ova razlika u vremenu izmedju napuštanja domova i prelaska granice prisutna tokom Faze 3 delimično je rezultat činjenice da je ogroman broj izbeglica napustilo svoje domove tokom Faze 1. Iako je relativno mali broj onih koji su napustili svoje kuće u fazi 1 bio još uvek u tranzitu tokom Faze 3, apsulutni brojevi ovih izbeglica su još uvek dovoljni da dominiraju tok prelaska preko granice u Fazi 3: većina ljudi koji su prešli granicu u kasnom aprilu i ranom maju su napustili svoje domove mnogo ranije. Takodje je moguće da su neke od izbeglica koji su napustile domove tokom Faze 3, još uvek bile u tranzitu kada je granična evidencija okončana 28. maja (vrlo mali broj izbeglica ušao je u Albaniju u junu). Izbeglice naravno ni u jednom trenutku od početka sukoba nisu tretirane po proceduri prisutnoj prilikom uobičajenog prelaska međunarodne granice, pa se ne može tvrditi da je granična procedura veštački uticala na procenu vremena tranzita za fazu 3. Uprkos ovim ograničenjima, čini se da su uslovi koji su zadržavali izbeglice da izadju sa Kosova tokom faze 1 i 2, smanjeni tokom Faze 3, dozvoljavajući izbeglicama da brže dođu do granice.

Nove izbeglice dolaze predominantno iz južnih opština, a Prizren doprinosi najvećim brojem. Posle Prizrena, dve opštine neposredno na njegovom severu - Suva Reka i Orahovac - su zabeležile najbrojniju migraciju, praćene Mitrovicom (vidi Mapu 4.2).

Kao i u predhodnim fazama, bombardovanje ne odgovara rasporedu obrazaca migracije koji bi nagovestili da je bombardovanje motivisalo ljude sa odu (vidi Grafikon 4.1). Čini se da su se masovna ubistva i bombardovanje dogodili na značajno različitim geografskim tačkama, od onih na kojima je zabeležena migracija.

Od početka bombardovanja Priština je bila bombardovana češće nego bilo koja druga oblast. I pored toga, većina velikih migracija iz Prištine zabeležena je u fazi 1, a skoro neprekidno bombardovanje tokom celog sukoba ne izgleda da ima veze sa neprestanim egzodusom; na hiljade građana izabralo je da ostane i Prištini tokom celog rata.

U Suvoj Reci, još jednom mestu velike migracije, skoro sve izbeglice su otišle mnogo pre nego što su prve bombe pale u ranom maju. U Peći, NATO je napao sredinom perioda snažnog odliva tokom Faze 1, onda ponovo tokom relativno slabog toka sredinom aprila, i zatim pre i posle ranog maja, vrhunca Faze 3.

Posmatrajući celo Kosovo, Prizren je bio opština sa najsnažnijom emigracijom tokom sukoba i ovde je možda obrazac bombardovanje-migracija najtešnje povezan. Bombardovanje se dogodilo 27-28. marta na vrhuncu Faze 1, u dvodnevnom periodu kada je više od 16.800 ljudi napustilo Prizren. Iako je više od 9.400 meštana otišlo u toku četiri dana pre napada NATO-a, mnogo više ljudi je otislo sledećih dana.

NATO je gađao ciljeve oko Prizrena neposredno po završetku prekida načinjenog početkom aprila zbog lošeg vremena. Ovaj napad je izveden neznatno posle kraja Faze 1 i tokom perioda relativno niskih migracionih tokova. Napadi NATO-a su izvedeni 5, 7. i 11. aprila, ali između 7. i 13. aprila broj izbeglica po dvodnevnom periodu ostaje niži od 1.000. Posle vrlo malog povećanja broja izbeglica zabeleženog sredinom aprila, izbeglička kretanja su ponovo dostigla vrhunac krajem meseca, i to između 28. aprila i 1. maja. Ovi tokovi su mogli da budu motivisani napadima NATO-a koji su se dogodili upravo pre toga, 25. i 27. aprila. Mi međutim u to nismo sigurni. Da su se i tokovi sredinom aprila povećali sa istovremenim bombardovanjem, bilo bi jasnije da je bombardovanje motivisalo odlaske izbeglica.

Uzimajući u obzir nedostatak veze izmedju napada NATO-a sredinom aprila i tadašnjeg odlazaka izbeglica, bolje objašnjenje za odlazak izbeglica iz Prizrena je da su ti odlasci pratili isti obrazac prisutan i u drugim južnim i zapadnim opštinama. U opštim crtama navedenim po fazama predstavljenim u ovom izveštaju, Prizrenski obrazac je sličan obrascima prepoznatim u Suvoj Reci na severu, Peći na krajnjem zapadu, i u manjoj meri u Prištini. Ove opštine (kao i druge prikazane na Grafikonu 2.1) beleže najsnažnije pokrete izbeglica u fazi 1, pre 6. aprila, praćene periodom od više nedelja relativnog mira, posle kojih je usledio ponovni talas izbeglica koje su odlazile tokom Faze 3 u kasnom aprilu i ranom maju. (Priština ne pokazuje ovo poslednje povećanje) Ovaj obrazac je vrlo različit od obrasca kretanja izbeglica zabeleženog u Mitrovici i Lipljanu (prikazani na grafikonu 3.1). Druge opštine u severno-centralnoj oblasti pokazuju isti obrazac, uključujući Srbicu, Vučitrn i Kosovo Polje. U ovim severno-centralnim opštinama, najsnažniji odliv se beleži sredinom Faze 2.

Posle 11. maja, ukupni broj prelazaka granice u dvodnevnim intervalima, kod Morine se više ne penje iznad nekoliko hiljada, a u većini slučajeva izbeglice se broje u desetinama. Makedonija i Albanija su razvile vanredne strukture za pomoć ogromnom brojeu izbeglica u ovim zemljama, a medjunarodna pomoć je sprečila da situacija postane beznadežna. Iako se sukob izmedju NATO-a i Federativne Republike Jugoslavije produžio do kasnog juna, od sredine maja izbeglička kriza je bila stabilizovana.


31. "Etnicko cišcenje" u Glogovackoj opštini, HRW, 1999, takodje HRW Kosovo Flash broj 34 i 40


Previous  
Sadržaj
 
Next

 

AAAS Science and Human Rights Program