Faza 2: 7-23 april

Analizirajuæi graniène zapisnike, procenili smo da je do 7. aprila približno 236.000 etnièkih Albanaca prešlo u Albaniju preko graniènog prelaza kod Morine, od kojih veæina dolazi preko koridora izmedju (i ukljuèujuæi) gradova Peæ i Djakovica, ili iz Suve Reke, južno od Prizrena. Neposredno posle objavljenog prekida vatre 7. aprila u 3:00 ujutro, jugoslovenske vlasti su zatvorile granièni prelaz Morina. Broj izbeglica koje dnevno ulaze u Albaniju pada sa desetina hiljada na ispod dve hiljade, sve dok granica nije ponovo otvorena 10. aprila ujutro. Približno 83.000 novih izbeglica je ušlo u Albaniju u periodu od 7. do 23. aprila - manje od jedne èetvrtine broja izbeglica registrovanih tokom Faze 1.23

Mapa 3. 1: Faza 2, 7 april-23. april

Note: Maps open in seperate windows.

Mapa 3. 2: Egzodus izbeglica po opštinama, 7 april-23 april

NATO bombardovanje i masovna ubistva u Fazi 2 su koncentrisani na sever i istok Kosova. Peæ, Deèani, Ðakovica i Prizren su bili izloženi ogranièenom bombardovanju, a stvarna koncentracija vazdušnih napada je bila na Prištinu i Uroševac. Masovna ubistva su takodje koncentrisana u severo-istoènom delu zemlje, posebno u oblasti od Mitrovice na severu, preko Prištine do Lipljana. Upravo iz ovih predela na severu i u centralnom Kosovu, dolaze najmasovniji pokreti izbeglica u ovom periodu.

Više od 66.000 ljudi je napustilo svoje domove tokom Faze 2, a od tog broja njih15% nije napustilo Kosovo do posle 23. aprila. Mapa 3.2 pokazuje broj osoba koje su napustile svoje domove tokom Faze 2, prema opštinama iz kojih potièu. Mitrovica je dala najveæi broj izbeglica tokom ovog perioda, praæena svojim susedima na jugu, Vuèitrnom i Srbicom. Odlasci u velikom broju iz Mitrovice poèeli su 12-13. aprila i dostigli vrhunac 14-15. Aprila, sa više od 5.200 ljudi koji su otišli u tom dvodnevnom periodu (vidi grafikon 3.1). Jedan izbeglica na sledeæi naèin je Hjuman rajts voèu opisao svoje iskustvo iz sredine aprila,

... mi smo napustili Kosovsku Mitrovicu pre èetiri dana [t.j. 16. aprila]. Oko 9 ujutru, èetiri ili pet policajaca je došlo u moju kuæu i jedan od njih je rekao: "Izlazi, idi u Albaniju ili Ameriku, znao si [da æe ovo da se dogodi]." Policajci su nosili crne kamuflažne uniforme, imali su maske i automatske puške. Rekli su nam da moramo da odemo za par minuta inaèe æemo biti ubijeni. Rekli su nam da se okupimo blizu džamije Žabore gde je bilo na hiljade ljudi. Odatle smo otišli u Šipol, onda u Klinu, Peæ [Prizren i onda za Morinu]. Ja nisam video ništa što se dogadjalo pored puta, jer je moj traktor bio pokriven. Moj sin je vozio traktor i nas su zaustavili, uperili pušku u njega i tražili pare. Ali mi nismo imali nikakve pare, samo 25 dinara. Sreæni smo da nas nisu ubili.24

Odliv civila iz Mitrovice se nastavio do kraja Faze 2.

Kosovo Polje, Lipljan i oblasti južno od Prištine su takodje pretrpeli obimne migracione tokove. Ipak, vremenski raspored bombardovanja i migracija nisu suštinski povezani u ovim oblastima, kao što je pokazano na grafikonu 3.1.

Najveæi odliv meštana iz pojedinaène opštine u Fazi 2 dolazi iz Mitrovice, koja je tokom ove faze bombardovana 17. i 27. aprila. Treba primetiti da oba napada NATO-a dolaze posle vrhunca broja izbeglica zabeleženog 14-15. aprila. Zabeleženo je relativno blago poveæanje izbeglièkog kretanja 20-21. Aprila, koje je moglo da bude uzrokovano napadom od 17. Aprila. Ali relativna razlika u velièini u odnosu na ranije odlive (broj izbeglih 20-21. aprila je manji od jedne treæine od broja izbeglih 14-15. aprila), èini uzroènu vezu bombardovanja i kretanja izbeglica slabom. Raniji udari NATO-a (tokom Faze 1) i kasniji (tokom Faze 3) su podjednako u vremenskoj nesrazmeri sa odlascima izbeglica u ovim periodima.

I u drugim opštinama primeæeni su slièni trendovi - Lipljan je bombardovan poèetkom aprila i poèetkom maja - ali ni u jednom od ova dva perioda nije zabeležen veliki broj izbeglica iz tih opština. Dosta stanovništva je meðutim izbeglo sredinom aprila, kada bombardovanja nije bilo.

Istok je komplikovana oblast. Iako klasifikovan kao "zapad" (i tako svrstan u "jug i zapad" na grafikonu 1.2), Istok je u prelaznoj oblasti na severoistoènoj ivici južnog i zapadnog regiona. Kao što se može i oèekivati od oblasti na granici, obrasci toka izbeglica u Istoku su slièni obrascima prisutnim kako na jugu i zapadu, tako i na severoistoku. Veliki broj izbeglica je napuštao Istok u sve tri faze. Jedini vazdušni napad NATO-a koji je prijavljen izveden je otplilike deset dana pre poveæanja broja izbeglica zabeleženog 18-19. aprila kad je više od 1.300 ljudi izbeglo. Najveæi odliv iz Istoka je meðutim zabeležen nedeljama posle ranog aprilskog vazdušnog napada, i to u periodu izmeðu 6. i 9. maja, kada je više od 3.000 meštana izbeglo.

Grafikon 3.1: Broj kosovskoh Albanaca koji napuštaju domove i obrasci bombardovanja po dvodnevnim periodima za èetiri opštine, 24 mart-11. maj (Kosovska Mitrovica, Istok, Lipljan, Uroševac)

Uroševac je prikazan da bi se pokazao izbeglièki trend u jednoj oblasti koja je bila žarište bombardovanja.25 Opština je bila bombardovana pet puta tokom Faze 2. Može se tvrditi da su bombe padale par dana pre poèetka masovnih iseljenja, pa su dakle mogle da budu motiv za odlaske. Ni u jednom trenutku nije broj ljudi koji su odlazili u bilo kom dvodnevnom periodu porastao iznad 500. Odlasci sliènih razmera zabeleženi su u ranom aprilu (tj. više stotina ljudi u dvodnevnom periodu), kada na Uroševac nije pala nijedna bomba. Zbog toga nije verovatno da su bombe sredinom aprila motovisale odlaske, kada je veæ slièan broj ljudi napustio svoje domove u ranom aprilu, bez prisutnog "motiva" bombardovanja.

OEBS je dokumentovao jedan dogadjaj u Uroševcu koji je vredan pažnje po svojoj jedinstvenosti. Oko pola sata nakon što je jugoslovenska vojska gadjala jednu oblast u opštini u ranom aprilu,26 NATO je pogodio garnizon jugoslovenske vojske i ubio oko dvanaest vojnika.27 Preživeli su bili navodno razljuæeni bombardovanjem i poèeli su da pucaju nasumice na kosovske Albance i da ih vode na železnièku stanicu (navodno da bi ih onda deportovali sa Kosova).28 Ovo je jedini prijavljeni sluèaj u kome je NATO bombardovanje izazvalo neposrednu reakciju odmazde lokalnih srpskih snaga koja je dovela do nasilne migracije kosovskih Albanaca.

14-15. aprila, više od 16.000 izbeglica je prešlo granicu, praæeno sa još 31.000 osoba 16-17. aprila. Izbeglièke kolone tih dana brojale su 5.000 i 6.000 ljudi respektivno, iz severnih opština Kline i Srbice (izmedju Peæi i Glogovca). Naša analiza pokazuje da je veæina ovih ljudi bila u tranzitu 10 do 14 dana, nakon što su napustili svoje domove ranije u aprilu.29 Po pravilu nešto više od 75% izbeglica koje su ušle u Albaniju bilo kog dana, napustilo je svoje domove u neposrednoj prošlosti - tokom iste nedelje ili u reðim slièajevima, barem tokom prethodne nedelje. Medjutim, u ovom trenutku prelasci granice odražavaju mnogo raniji proces u kojem su ljudi napuštali svoje domove. U tom smislu, ovaj sluèaj je anomalija jer ne pokazuje posledicu nareðenja za hitnim odlaskom, nego umesto toga odražava sporo probijanje do granice ili odgodjenu volju da se napusti Kosovo. OEBS zapaža da su se hiljade interno raseljenih iz unutrašnjosti sakupile u ovoj oblasti u centralnom Kosovu, te da su ih sredinom aprila jugoslovenske vlasti opkolile i prevezle ih do granice sa Albanijom.30

Faza 2 završava se dramatènim padom broja kosovskih Albanaca koji napuštaju svoje domove i prelaze u Albaniju: najpre 22-23. a potom i 24-25. aprila, broj osoba koje prelaze granicu u dvodnevnom periodu pada na ispod 1.000, po prvi put od kada su albanski granièari poèeli sistematsko praæenje broja izbeglica krajem marta (vidi grafikon 1.1 sa brojem kosovskih Albanaca koji su ušli u Albaniju). Ova niska taèka odredjuje kraj Faze 2.

23. Od 83 000 albanskih izbeglica sa Kosova pristiglih u Albaniju tokom Faze 2, otprilike jedna trecina je napustila svoje domove pre 7. aprila.

24. Intervju dat HRW-u, april 1999, Albanija.

25. HRW Kosovo Flash broj 35.

26. Sudeci prema jugoslovenskim izveštajima o NATO napade u ovoj oblasti, ovo se verovatno desilo izmedju 10. i 13. aprila.

27. OEBS izveštaj od 6. decembra 1999, Poglavlje 5, deo o Uroševcu.

28. OEBS izveštaj od 6. decembra 1999, Poglavlje 5, deo o Uroševcu.

29. Vidi Dodatak 2, mape od 7-17. Aprila, gde su mnogi ljudi u pokretu prikazani na putu koji se krece od istoka ka zapadu, od Peci ka Glogovcu.

30. OEBS 6. decembar 1999, Poglavlje 5, deo o Srbici.