II. Izbeglièki egzodus kosovskih Albanaca, 24. mart - 11. maj 1999.

Najveæi broj kosovskih izbelica u bilo kom trenutku sukoba je ušao u Albaniju u dvodnevnom periodu 27-28. Marta, kada je više od 62.000 ljudi prešlo granicu u roku od 48 sati. Prema graniènim zapisnicima i drugim izvorima, u periodu izmedju 26. marta i 6. aprila, više od 236.000 kosovskih Albanaca je ušlo u Albaniju preko graniènog prelaza Morina.1 Ove izbeglice u velikoj meri potièu iz gradova i sela u južnom i zapadnom Kosovu. Kao sto je pokazano na mapi 2.1, mnoge opštine iz kojih su izbeglice odlazile su takodje bile izložene masakru albanskih civila sa Kosova od strane Jugoslovenske policije, vojske i neregularnih snaga.2 Iako su neke opštine iz kojih je dolazio znaèajan broj izbeglica bile izložene NATO bombardovanju, postoje takoðe drugi razlozi za njihov odlazak, možda snažniji, kao što dole opisana sekvenca dogadjaja objašnjava.

Mapa 2. 1: Faza 1, 24. mart-6. april

Note: Maps open in seperate windows.

Mapa 2. 2: Egzodus izbeglica po opštinama, 24 mart-6 april

Mapa 2.1 pokazuje izbelièke tokove, približna mesta NATO bombardovanja i navodne jugoslovenske masakre nad albanskim civilima sa Kosovu. Mapa 2.13 je tumaèenje izbeglièkog toka u geografskom kontekstu i u kontekstu NATO bombardovanja i navodnih masovnih ubistava. Preciznija informacija o toku za sve opstine u toku cele Faze 1 je predstavljena na mapi 2.2.4 Za broj kosovskih Albanaca koji su otisli iz svake od 122 naznaèene taèke u svakom dvodnevnom periodu u Fazama 1-3, vidi mape u Dodatku B.

NATO bombardovanja su predstavljena sa po jednom zvezdom za svaki dan u kome je ta opština bila bombardovana. Više detalja - kao što je brojanje bombi ili raketa - je nemoguæe jer ne postoje javno dostupni izvori detaljnih informacija o vazdušnoj kampanji. Lokacija zvezda je približna. Svaka zvezda se nalazi u opštini u kojoj je bila prijavljena, ali ne mora taèno da bude u selu u kome je pala jedna ili više bombi; najveæa moguæa greška ove mape je oko 10 kilometara.5

Informacije o bombardovanju dolaze iz zvaniènih izvora Jugoslovenske vlade i nezavisnih izvora jugoslovenskih medija, u nekim slièajevima dopunjenim informacijama NATO-a. Mi smo se odluèili da se pre svega oslonimo na jugoslovenske izveštaje o bombardovanju iz dva razloga. Prvo, NATO podaci su u veæini sluèajeva neodredjeni. NATO oficiri za informisanje bi objavili ciljeve pogodjene na Kosovu i onda bi naveli imena jedne ili dve preciznije taèke, ne specifikujuæi mnoge druge.6 Jugoslovenski izvori obièno daju imena opština i nekada sela gde su se napadi dogodili. Drugo, mi ispitujemo hipotezu Jugoslovenske vlade da je bombardovanje bilo uzrok odlaska kosovskih Albanaca. Najbolji test ove hipoteze je da se iskoriste tvrdnje same Jugoslovenske vlade o tome kada i gde se bombardovanje dogodilo.

Masovna ubistva su oznaèena sa "X" na mapi 2.1. Informacije o njima su izvuèene iz OEBSovog (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) izveštaja od 6. decembra 1999.7 Masovna ubistva su definisana kao ona u kojima je prijavljano više od pet žrtava. OEBSov izveštaj ne registruje sva masovna ubistva koja su se dogodila u periodu mart-maj 1999, ali je on najobuhvatniji izvor dostupan u ovom trenutku i njegov nalaz je potkrepljen od strane lokalnih i medjunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava koje su dokumentovale odredjene incidente u nekih oblastima Kosova. Kao i sa lokacijama bombardovanja, lokacije masovnih ubistava na mapi 2.1 su približne. Oznake "X" su postavljane u skladu sa odrednicama o položaju sela iznetim u izveštaju OEBS, a kao orijentir su služile poznate koordinate administrativnih sedišta opština. Ni jedna greška u odredjivanju položaja ne bi trebalo da prelazi 10 km.

Izbeglice ne izlaze sa Kosova uvek istog dana kada su napustile svoje domove (vidi Dodatak A, odeljak A1.3). Razlika izmeðu dana napuštanja domaæinstva i dana prelaska granice znaèi da se ukupan broj ljudi koji napuštaju domaæinstvo u bilo kom vremenskom periodu ne poklapa sa brojem osoba koje preðu granicu u tom periodu. Približno 231.000 kosovskih Albanaca je napustilo svoje domove tokom Faze 1, no 11% je ostalo u tranzitu na Kosovu do Faze 2 ili Faze 3.

Da bi omoguæili praæenje porekla i kretanja izbeglica, na mapi 2.1 koristimo oznake strelica razlièitih velièina, koje proporcionalno odgovaraju broju osoba koje su u zbegu tom maršrutom tokom Faze 1. Strelice su kvalitativno tumèenje mape 2.2 i preciznijeg vremena i mesta mapa u Dodatku B. Mi ne znamo taèan put izbeglica od njihovih kuæa do Morine, tako da su putanje oznaèene strelicama približne. Putanje su izvedene iz izjava prisutnih u izveštajima OEBSa kao i u izveštajima drugih autora, kao i iz intervjua naèinjenih u okviru ovog i drugih projekata (vidi Dodatak A, Podaci i metode).

Mape 2.1 i 2.2 jasno pokazuju da je tokom celog perioda od kasnog marta do ranog aprila velika veæina izbeglica došla na granièni prelaz Morina iz zapadnih gradova Peæi, Ðakovice i Deèana, i južnih oblsti Orahovca, Suve Reke i Prizrena, kao i iz manjih gradova i sela iz južnih i jugozapadnih oblasti Kosova. Pored toga, znaèajan broj osoba je napustio Kosovsku Mitrovicu na severu Kosova.8 Na vrhuncu 27-28. Marta, izuzetno veliki broj osoba je napustio Peæ i Prizren (otprilike 7.000 i 16.000 respektivno).

Na mapi 2.2, tamnije lokacije predstavljaju opštine iz kojih je relativno mali broj ljudi otišao za Albaniju. Najveæi broj izbeglica dolazi iz Ðakovice, Orahovca, Suve Reke i Prizrena. Gora, Deèani i Peæ imaju veliki broj izbeglica koji su otišli, no manje nego opštine iz prve grupe. Sve ove opštine su na zapadu i jugu, kao što su prethodna razmatranja na grafikonu 1.2 pokazala. Druge opštine su takodje pretrpele znaèajnu emigraciju, ukljuèujuæi Prištinu i Mitrovicu u severnoj-centralnoj oblasti. Èak i raèunajuæi izbeglice iz Prištine i Mitrovice (od kojih su mnoge otišle u Makedoniju), proporcionalno najveæi broj izbeglica koje su napustile svoje domove tokom ovog perioda je sa juga i zapada.9

Jedini izuzetak ovoj koncentraciji izbeglica javlja se sredinom faze. 29-30. marta migracija je šire rasprostranjena nego u bilo kom drugom periodu tokom prve faze. Više od 1.000 ljudi je napustilo svako od devet razlièitih sela i gradova u zapadnom i južnom Kosovu. Dve oblasti na severu i istoku su takodje pretrpele znaèajan odliv (vidi Dodatak A, mape za ove datume).

Posmatraèi organizacija za zaštitu ljudskih prava su dokumentovali snažne migracije sa južnog i zapadnog Kosova tokom ovog perioda. Prema izjavama, kosovski Albanci su èesto odlazili usled pretnji ili posle nasilja poèinjenog od strane Jugoslovenskih vlasti ili srpskih paravojnih jedinica.10 Izbeglice koje su prešle u Albaniju su izjavile da su ih Jugoslovenska vojska i paravojne jedinice naterale da odu do autoputa koji ide od grada Peæi na severozapadu, preko Djakovice i onda do Prizrena.11 U dole navedenom svedoèenju, izbeglica iz Peæi prièa kako je bio nateran da napusti svoju kuæu.

Srbi su naterali meštane da odu [iz Peæi] u èetvrtak [1.april] u 10 sati pre podne. Rekli su: "Idi u Albaniju." Išli su od komšiluka do komšiluka. Palili su kuæe kako su ljudi odlazili. Kamioni i autobusi su bili spremni za nas. Nas su tretirali kao stoku. Muškarce i žene zajedno. Nisu nam dozvolili nikakav prtljag, odeæu. Samo ono u èemu smo se zatekli. Muškarce su par puta izudarali. Pokrali su sve iz kuæa.

Mi smo vozili pravo na gracinu. Na oko 20 km od granice su nas zaustavili i rekli: "Idite peške. Ako vam NATO pomaže, zašto ne idete i tražite njihovu pomoæ."

Mi smo proveli 6 do 14 sati u autobusima. Otišli smo u 1 sat popodne i stigli u 7 uveèe. Onda smo hodali oko 2 sata. Prozori su bili pokriveni i bilo je prepuno. 12

Prema brojnim izjavama izbeglica, srpske paravojne snage su im dale samo nekoliko minuta da spakuju svoje stvari i napuste domove.13

Tokom prvog talasa izbeglica 28. marta, brojni kosovski Albanci su izjavili da su srpske paravojne jedinice organizovale autobuse da ih prevezu iz Peæi i Djakovice, dok su drugi koristili automobile i prikolice koje su vukli traktori. Sa izuzetkom izbeglica koje su prešle peške u Albaniju, preko nezvaniènih graniènih prelaza u Tropoju i Krumu,14 veæina je prošla kroz grad na jugozapadu, Prizren, koji je udaljen15 kilometara od Morine na Albanskoj granici. Od Prizrena su izbeglice - veæina njih žene, deca i stariji muškarci - prešle u Albaniju peške, kolima ili traktorima sa prikolicom.15 Albanske izbeglice sa Kosova su izvestile da im je proces izgledao dobro organizovan, kao što ova izjava sugeriše:

Mi smo napustili Ðakovicu 28. ili 29. marta, jer smo bili u strahu. Bilo je paljenja i ubistava u Ðakovici. U mom komšiluku, Lagije e Re, mnogi ljudi su radili za fondaciju Majke Tereze i njihove kuæe su bile spaljene. [28. ili 29. marta] srpska policija je obilazila kuæe i nareðivala meštanima da odlaze. Oni [Srbi] su koristili ukradena kola da bi se vozili okolo.

Mi smo otišli pre nego što su došli u moju kuæu. Muškarci su otišli pre žena, ali su kasnije i one otišle. Mi smo otišli u Moglicu gde smo ostali èetiri dana. Ali, bilo je na hiljade ljudi iz Ðakovice u Moglici, i seljaci su nam rekli da idemo, bojali su se da æe biti zasuti artiljeriskom vatrom. Tako smo mi otišli nazad u Ðakovicu gde smo ostali oko tri sata. Srbi su se nalazili u obližnjim kuæama. Kada su Srbi poèeli da pretražuju domaæinstva u blizini, ovi su nam domaæini rekli da treba da odemo. Veæina ljudi se sakupila na nekih 500 metera od bolnice. Ja sam našao kamion u vlasništvu jednog Albanca, seo u njega i otišao. Moja žena je upravo trebala da se porodi i tako sam ja otišao i ostavio je u bolnici. Èuo sam da smo dobili devojèicu. Srbi nas nisu pustili da idemo u Kafa Prušit, tako da smo morali preko Prizrena do Morine. U Bištazinu vojska i policija su nam oduzeli pasoše i druga dokumenta.16

Tokom Faze 1, masovna ubistva su bila èešæa na jugozapadu nego u drugim oblastima Kosova. OSCE dokumentuje masovna ubistva u opštinama Peæ, Ðakovica, Orahovac, Prizren i Suva Reka. Put od Ðakovice do Prizrena je bio specijalno opasan, i masovna ubistva su dokumentovana u mnogim manjim mestima duž puta.17 Pogotovo u južnim oblastima, ova ubistva su se dogaðala i ranije, pre 30. marta, iako je veæi izbeglièki talas naišao tek oko nedelju dana kasnije. Masovna ubistva su se takodje dogodila u Podujevu, Mitrovici, Izbici, Kaèaniku i u predelima oko Prištine.

NATO bombardovanje tokom ove faze je bilo koncetrisano na užu Srbiju i centralno Kosovo, pogotovo Prištinu, daleko od žarišta migracije, iako je jedan broj NATO bombi zaista pao na južne i zapadne opštine. Grafikon 2.1 pokazuje odnos bombi koje su pale u èetiri opštine, i osoba koje su iz tih opština izbegle u tom istom periodu.

Grafikon 2.1: Broj kosovskoh Albanaca koji napuštaju domove i obrasci bombardovanja po dvodnevnim periodima za èetiri opštine, 24 mart-11. maj (Djakovica, Gora, Orahovac)

U grafikonu 2.1 mala zvezda oznaèava kada se pojedini vazdušni napad dogodio. Na primer, napadi na Ðakovicu su se dogaðali tokom celog perioda od kasnog marta do ranog maja (u gornjem levom uglu), ali veæina izbeglica je otišla iz Ðakovice pre 6. aprila. Ako je bombardovanje od 27-28. marta bilo uzrok što su ljudi otišli, njegov efekat je došao sa zakašnjenjem: broj ljudi koji su otišli je zapravo donekle opao 29-30. Marta, pre nego što se poveæao do vrhunca 3-4. aprila i od tada samo opadao. Drugi NATO napad na Ðakovicu, 5. aprila, se dešava upravo kada se prvi veliki talas izbeglièkog toka spušta sa 5.000 na manje od 500 u svakom dvodnevnom periodu. Ali broj izbeglica iz Djakovice se ne poveæava posle 5-6. aprila i 10-11. aprila, u sledeæim periodima kada je NATO napao. NATO bombe su nastavile da padaju na Ðakovicu celo vreme tokom Faza 2 i 3. NATO napad 10-11. aprila je propraæen nedelju dana kasnije malim poveæanjem izbeglièkog odliva, a napadi 20-21. i 24-25. aprila su praæeni još jednim relativno malim poveæanjem u broju izbeglica koje su otišle 26-27. aprila. Tri napada posle toga èini se imaju malo veze sa sve manjim i manjim talasima izbeglica koje su odlazile. Tako se u Ðakovici vremena bombardovanja i odliva izbeglica znaèajno razlikuju.

Obrazac migracije izbeglica iz Orahovca je slièan onom u Ðakovici, ali se bombardovanje dogodilo kasnije. Veæi broj izbeglica je otišlo pre 5-6. aprila, sa dva vrhunca 29-30. marta i 2-3. aprila. Jedan napad NATO-a je izveden 31. marta-1. aprila neposredno pre najveæeg odliva iz ove opštine koji je zabeležen 2-3. aprila. Ali napad NATO-a od 6-7. aprila je bio praæen niskim nivoom odliva sve do 2-3. maja kada je više od 1.600 ljudi napustilo opštinu. Jedan veliki pojedinaèan odliv se desio pre prvog NATO bombardovanja izvedenog 31. marta-1. aprila. Od 8. aprila do 11. maja ukupno oko 7.000 ljudi je napustilo Orahovac, uglavnom u relativno malim grupama od po 75-100 ljudi dnevno. Sredinom Faze 3, izmeðu 2-3. maja, se desio drugi vrhunac odliva, kada je više od 1.600 izbeglica otišlo iz Orahovca.

U Gori, na krajnjem jugu, ljudi su odlazili po istim obrascima kao i iz Orahovca, sa hiljadama izbeglica dnevno, sve do otprilike 6. aprila. I pored toga, ni u jugoslovenskim ni u NATO izvorima nema izveštaja o NATO bombardovanju Gore tokom ili posle ovog perioda. U istoènoj opštini Gnjilane, manje ljudi je odlazilo (obrati pažnju da je verikalna koordinatna osa u stotinama, dok su drugi grafikoni u hijadama), ali je veza odlazaka i bombardovanja slièna onoj koju smo videli u Orahovcu. OEBS izveštaj je zapazio da, iako je tamo bilo puno raseljenih iz unutrašnjosti, i pored èetiri perioda u kojima je Gnjilane bilo bombardovano, relativno mali broj meštana iz same opštine je migrirao, bilo kao izbeglice u Albaniju, ili unutar Kosova.18

NATO je izvestio da su vazdušni napadi suspendovani u periodu 2-4. aprila zbog lošeg vremena, a ova tvrdnja nije poreèena u jugoslovenskim izveštajima o bombardovanju Kosova.19 U periodu bez NATO bombardovanja zabeležen je najveæi stepen kontinuiranog kretanja izbeglica veæi nego u bilo kom periodu u toku celog sukoba.

Period 24. mart - 6. april ukljuèuje najsnažnije migracije izbeglica zabeležene u toku celog sukoba, sa koncentracijom gotovo iskljuèivo na koridor Peæ-Prizren. Na zapadnom kraju Kosova, ljudi napuštaju svoje domove u Deèanima u brojevima koji se poveæavaju pri kraju faze, sa približno 2.200 onih koji su otišli 31. marta-1. aprila, 4.300 2-3.aprila, 5.300 4-5. aprila. U Ðakovici, broj izbeglica raste do vrhunca od skoro 5.800 ljudi 31. marta-1. aprila, sa manjim opadanjem posle toga. Više od 5.000 ljudi odlazi iz Suve Reke 29-30. aprila a ovi brojevi rastu do vrhunca od 8.000 zabeleženog 4-5. aprila. Grupe za zaštitu ljudskih prava su izvestile da su kosovski Albanici u Orahovcu i Suvoj Reci bili izloženi grubim kršenjima prava kad su im jugoslovenske vlasti naredile da napuste svoje domove.20 U ranom aprilu jedan izbeglica je izjavio, govoreæi o jugozapadu Kosova: "Gde god da se okreneš sve što vidiš su spaljene kuæe i srpska policija ili vojska. Celo [jugo-zapadno] Kosovo je ispražnjeno od ljudi."21

6. aprila, jugoslovenska vlada je objavila jednostrani prekid vatre zbog pravoslavnog Uskrsa: "Sve akcije vojske i policije protiv teroristièkih organizacija, Oslobodilaèke Vojske Kosova, prestaju od 6. aprila u 20:00.”22 Za razliku od suspenzije NATO bombardovanja nekoliko dana ranije, ova jednostrana akcija je odmah uticala na migracije izbeglica. Poklapajuæi se sa suspenzijom akcija jugoslovenske vlade, egzodus izbeglica preko granice kod Morine je opao sa više od 24.000 6. aprila na manje od 1.000 7. aprila.

1. Oko 13% od 236.000 izbeglica pristiglih u Albaniju tokom faze 1, napustilo je svoje domove pre 24. marta, kada je faza zapocela.

2. Ova analiza razmatra samo odnos prinudne migracije i masovnih ubistava i ne ispituje odnos migracije i drugih vrsta nasilja.

3. Kao i na grafikonima 3.1 i 4.1 za faze 2 i 3, respektivno.

4. I za faze 2 i 3 na grafikonima 3.2 i 4.2, respektivno.

5. Izvorna informacija je retko preciznija od one predstavljene na Mapi 2.1, tako da smo kodirali bombardovanje i masakre koji su se dogodili u opštinama, a ne u pojedinim selima.

6. Na primer, 29. Marta, u redovnoj izjavi NATO-a, oficir avijacije David Wilby izjavio je "Najznacajnije je da smo poceli operacije protiv snaga na zemlji na Kosovu. Važne napade izveli smo prošle noci u Donjoj Semanji, gde smo pogodili 243. jedinicu koja je ucestvovala u etnickom cišcenju i drugim ilegalnim aktivnostima na jugu Kosova." On ne specifikuje gde su drugi napadi mogli da budu izvedeni.

7. U OEBS izveštaju vidi Poglavlje 5, izveštaj po opštinama.

8. Gradani Mitrovice izbegli su u Albaniju (kao što je ovde izvešteno), ali takodje i u Makedoniju i Crnu Goru. Vidi OEBS izveštaj od 6. decembra 1999, Poglavlje 5, deo o Mitrovici.

9. Vidi Dodatak 1, Podaci i metode, za analizu uopštavanja ovih tvrdnji od albanskih podataka na ukupan broj albanskih izbeglica sa Kosova.

10. HRW Kosovo Flash, broj 8, 9, 11 i 16.

11. Postoji relativno mali broj asfaltiranih puteva na Kosovu i u intervjuima za ovaj projekat, kosovski Albanci su cesto opisivali ruralne mesta u odnosu na najbliži "asfaltni" (za razliku od zemljanog) puta.

12. Intervju dat HRW-u, april 1999, Albanija.

13. Intervjue je vodio Fron Nazi na albanskom kod Morine, u periodu od 26. marta do 5. aprila. Vidi takode pres konferenciju govornika NATO-a Jamie-ja Shea i oficira avijacije David Shelby-ja od 29. Marta. OSCE izveštaj (6. decembar 1999) primecuje obrazac po kome je ljudima bilo receno da idu odmah: vidi poglavlja o Klini, Orahovcu i Peci.

14. Albanski zvanicnici sa granice kod Krume su izjavili našim istraživacima da je u kasnom martu i ranom aprilu približno 50-60.000 Kosovara prešlo granicu kod Trepoja a još 25.000 ih je prešlo kod Krume. Nikakvi zapisnici nisu vodeni o ovim ulascima, osim obicnog brojanja koje je prijavljeno Albanskoj vladi i UNHCR-u.

15. Njujork tajms, 29. Mart, Duga linija izbeglica prognana u Albaniju; takodje izjave date na granici kod Morine Fron Naziju, 26. mart - 5. april.

16. Intervju dat HRW-u, april 1999, Albanija.

17. Vidi, npr. HRW Kosovo Flash broj 14, 18 i 27.

18. OEBS izveštaj od 6. decembra 1999, Poglavlje 5, deo o Gnjilanu.

19. Izjava americkog podsekretara Edgar-a Buckley-ja i zamenika šefa odbrambenog osoblja, maršlala americke avijacije, ser John-a Day-ja, 2. april. Podaci iz jugoslovenskih izvora pokazuju da nema bombardovanja 2., 3, i 4. aprila, iako su cetiri opštine bombardovane 1. aprila, i tri bombardovane 5. aprila.

20. HRW Kosovo Flash broj 24.

21. HRW Kosovo Flash broj 24.

22. Tanjug, 6. april 1999.