I. Uvod i pregled

Ovaj izveštaj opisuje odlazak etnickih Albanaca sa Kosova od kasnog marta do sredine maja 1999 za vreme oružanog sukova izmedju Federativne Republike Jugoslavije (FRJ) i Organizacije Severno-Atlanske Alijanse (NATO).1 Studija se zasniva na službenim zapisnicima koje su vodili albanski granièari na malograniènom prelazu Morina, na drugim zvaniènim zapisima o kretanjima izbeglica, kao i na rezultatima istraživanja sprovedenih u izbeglièkim logorima u Albaniji i Makedoniji.2

Studija pronalazi da se egzodus izbeglica sa Kosova desio u tri razlièita vremenska perioda, faze. Poèetkom svake faze egzodus izbeglica je bio relativno slab. Zatim bi broj izbeglica koji su napustali Kosovo porastao do relativno visoke taèke (vrhunca, grupe vrhunaca, ili platoa) sredinom faze, pre nego što bi poèeo da opada pri kraju svake faze. Tokom prve faze (24. mart-6. april) veæina izbeglica je došla iz zapadnog i jugo-zapadnog Kosova. U drugoj fazi (7-23 april) veæina izbeglica je napustila svoje domove u severnim i centralnim opštinama. U poslednjoj fazi izbeglice su u velikom broju dolazile iz zapadnih i jugo-zapadnih opština. Do 11. maja, više od 400 000 albanskih izbeglica sa Kosova je ušlo u Albaniju kroz granièni prelaz Morina.3

Ovaj izveštaj uporedjuje izbeglièke tokove sa mestom i vremenom NATO bombardovanja i navodnim masovnim ubistvima poèinjenim od strane jugoslovenskih snaga. Takoðe razmatra da li su bombardovanje i masovna ubistva moguæi motivi za odluku izbeglica da napuste svoje domove. Mi zakljuèujemo da su bombardovanje, masovna ubistva i masovna migracija bili prisutni na celom Kosovu u ovom periodu, i da se ova tri procesa povremeno podudaraju. Ipak, mi nalazimo da se ni bombardovanje ni masovna ubistva nisu desili u vremenu i na mestima dovoljnim da bi bili osnovna motivacija kosovskih Albanaca da napuste svoje domove. Dakle, jedan drugi proces je morao da doprinese egzodusu stotina hiljada ljudi u izuzetno koherentnim talasima.

Zašto su kosovski Albanci napustili svoje domove?

Za vreme sukoba pruženi su mnogi argumenti o tome zasto su Kosovari napustili svoje domove. Jugoslovenski funkcioneri su tvrdili da su kosovski Albanci bili u beksvu od NATO bombi. Drugi analitièari su zastupali stav da su oni bežali zbog borbi OVK i snaga Jugoslovenskih vlasti. Ovakva objašnjenja podrazumevaju da su kosovski Albanci bili motivisani da napuste svoje domove iz straha ili panike. U isto vreme, NATO funkcioneri su tvrdili da jugoslovenske snage podvrgavaju kosovske Albance sistematskoj politici “etnièkog èišæenja,” eufemizam za nasilno odstranjivanje jedne etnièke grupe sa odreðene teritorije.

Postoji više moguæih naèina da se presudi oko ovih sukobljenih objašnjenja. Jedan bi bio da se sami Kosovari pitaju zašto su otišli. U svom izveštaju o albanskim izbeglicama sa Kosova u Albaniji i Makedoniji, Doktori za Ljudska Prava (PHR) tvrde da su Kosovari izjavili da su napustili svoje domove ili zato što su bili nasilno izbaèeni od strane jugoslovenskih vojnih ili paravojnih snaga (68%), ili zato što su bili u strahu od tih istih snaga (23%). Niko od 1180 intervjuisanih pojedinaca nije izjavio da je otišao zbog NATO bombardovanja.4

Drugi metod bi bio da se ispita kontekst nasilja medju pojedincima i etnièkim grupama, kao i kontekst gradjanskog rata u pokušaju da se odrede uslovi koji su mogli da oteraju izbeglice iz njihovih domova. Organizacije za zaštitu ljudskih prava su sprovele obimne intervjue sa kosovskim Albancima baveæi se ovim problemom.5 Na primer, studija organizacije Doktori za ljudska prava (Physicians for Human Rights, dalje PHR) izveštava da je izmedju 48-60% svih ispitanih u anketi prisustvovalo uništenju dokumenata, paljenju kuæa, pljaèkanju i uništenju svojine, i/ili kradji od strane jugoslovenskih vojnih ili paravojnih snaga.6 Brojni izveštaji o stanju ljudskih prava citiraju kosovske Albance kako im je bilo preæeno u njihovim domovima od strane jugoslovenske vojske ili policije, ili kako su bili izloženi artiljeriskoj vatri. Brojne izbeglice opisuju kako su bile prevezene do granice vozovima ili autobusima, ili su bili prisiljeni da sami krenu traktorima, privatnim kolima i pešice. Za razliku od prethodnih analiza koje su se zasnivale na izbeglièkim izjavama, ova studija ispituje uzroke izbeglièkog egzodusa razmatrajuæi statistièke podatke, broj izbeglih koji su napustili odreðenu opštinu tokom vremena, i uporedjujuæi ove obrasce sa vremenom kada su izvršeni NATO napadi i navodna masovna ubistva. Mi smo izveli zakljucak o verovatnoæi sukobljenih objašnjenja migracije. Ova studija postavlja nove temelje u analizi ljudskih prava kroz upotrebu objektivnih administrativnih podataka da bi se vrednovale - potvrdile ili opovrgle - tvrdnje svedoka i preživelih, kao i da bi se uporedile tvrdnje razlièitih politièkih aktera koji su uèestvovali u sukobu. Cilj je da se ustanovi jedna solidna empirijska osnova za pravne, politicke, akademske, novinarske i druge analize masovne migracije kosovskih Albanaca u proleæe 1999.

Empirijski pregled egzodusa kosovskih Albanaca

Od 28. Marta do 28. Maja, albanski granièari na pograniènom prelazu Morina vodili su evidenciju o ulasku Kosovara na albansku teritoriju pod teškim uslovima. Tokom ovog perioda oni su naèinili 690 stranica zapisnika u kojima je registrovano vise of 19.000 grupa kosovskih Albanaca.7 Prema ovim zapisnicima, broj izbeglica evidentioranih dnevno, slièan je podacima nezavisne evidencije, naèinjene na prelazu Morina od strane Visokog Komisarijata Ujedinjenih Nacija za Izbeglice (UNHCR) i kasnije Tima za vanredne okolnosti albanske vlade. Kada procene nisu iste, brojevi dobijeni od granièara su uvek niži. Ispitivanjem razlièitih procena, postaje jasno da je u danima kada su desetine hiljada kosovskih Albanaca prešle granicu, sistem evidencije od strane granièara jednostavno zakazivao jer je bujica ljudi prelazila granicu, dok tokom dana niskog toka procene imaju tendenciju da se poklapaju.8 Granièari su pak uspeli da registruju sve grupe, ukljuèujuæi više od dve treæine od više od 400 000 kosovskih Albanaca koji su ušli u Albaniju kroz Morinu.

Sa ovlašæenjem albanskog Ministarstva za Javni Red, predstavnici ove studije su poèetkom juna kopirali sve saèuvane graniène izveštaje.9 Elektronski snimci rukom pisanih zapisnika su napravljeni u obližnjem Kukešu i zatim preneti u albansku prestonicu Tiranu.10 Snimci rukopisa su uvedeni u jednostavnu bazu podataka, ukljuèujuæi selo ili grad iz koga dolazi svaka grupa, broj ljudi u grupi i datum ulaska u Albaniju.11 Geografski kod je odredjen za svaki zapisnik u kome se navodi selo ili grad porekla svake grupe. Korišæenjem veza geografskih sistema informacija (GIS), svaki zapisnik je bio povezan sa odredjenom taèkom na Kosovu. Ovi zapisnici, sa razlièitim istraživanjima i listama izbeglièkih logora, saèinjavaju bazu podataka ovog projekta.

Od kasnog marta do kasnog maja 1999, etnièki Albanci su napustili svoje domove na Kosovu i ušli u Albaniju u tri razlièite faze. Približno 95 odsto albanskih izbeglica sa Kosova ušlo je u Albaniju tokom jedne od ove tri faze.12 Broj ljudi koji su prešli granicu tokom vremena je prikazan na grafikonu 1.1.

Grafikon 1.1 predstavlja broj kosovskih Albanaca koji su ušli u Albaniju za svaki dvodnevni period od marta do kasnog maja. U prvoj fazi broj izbeglica se poveæava od 24-25 marta do odredjene taèke i onda naglo opada posle 6. aprila. Druga faza poèinje od niskog nivoa, raste do sredine aprila kada dostiže vrhunac (15-16 aprila), zatim opada do drugog manjeg vrhunca, i onda opada do najnižeg stepena tokom celog perioda. Treæa faza uzima zamaha 24. aprila, raste do dva vrhunca u poèetkom maja, što je i poslednji talas izbeglica. Nakon 11-12. maja, egzodus izbeglica ostaje nizak sve do kraja sukoba u junu.

Grafikon 1.1: Broj Kosovara koji su ušli u Albaniju kod Morine podvodnevnim periodima

Tri faze koje su ovde detaljno opisane se takodje podudaraju sa bitnim promenama u opštinama iz kojih izbeglice dolaze. Kolone izbeglica imaju tendenciju da sadrže ljude iz odreðenih oblasti, drugaèijih za svaku fazu, i tako se izbeglice iz opština sa juga i zapada mogu razlikovati od onih koje su poreklom sa severa i istoka.13

Grafikon 1.2 pokazuje proporcije prelaska granice kod Morine od strane kosovskih Albanaca koji su poreklom iz južnih i zapadnih opština Kosova, u zavisnosti od vremena. I ovde su, kao i u grafikonu 1.1, dani grupisani u parove, nazvane dvodnevnim periodima. Grupisanjem podataka u dvodnevne periode, istina smanjujemo broj podataka, ali su oni stabilniji. Rašèlanjavanje podataka na dnevni nivo ne utièe na analizu.

Tri faze prisutne u talasnim obrascima grafikona 1.1 se pojavljuju u grafikonu 1.2 kao razlièita mešavina mesta iz kojih ljudi emigriraju. Tokom Faze 1, prvi talas uverljivo dolazi sa juga i zapada. U Fazi 2, došao je drugi veliki talas izbeglica, ali ovoga puta sa severa, istoka i centralnih oblasti, pokazan relativno niskom taèkom u srednjem delu grafikona 1.2. Onda je u Fazi 3 jedna nova grupa izašla. Kao i u Fazi 1, izbeglice koje su ušle u Albaniju tokom Faze 3 su veæinom došle sa juga i iz centralnih predela.

Metodama opisanim u Dodatku A, Podaci i metode,14 dnevno raèunanje broja ljudi koji prelaze granicu je transformisano u raèunanje broja ljudi koji napuštaju svoje domove tokom vremena.15 Bilo kog odredjenog dana, nešto malo više od polovine onih koji su prešli granicu su napustili svoje domove tog istog dana.16 No, druga polovina je bila u tranzitu duže vremena, u nekim sluèajevima i po više nedelja. Tranzitni proces je uzet u obzir u analizi, i statistièka rasprava izbeglièkog toka tokom sve tri faze analizira obrasce ljudi koji napustili svoje domove, a ne obrasce ljudi koji su prešli granicu.

Faze definišu periode relativno visokog i niskog toka, i odredjuju periode u kojima izbeglice dolaze iz razlièitih oblasti. Analiza koja sledi ce ispitati svaku fazu za svaku od dvanaest opstina u kontekstu obrazaca NATO bombardovanja i navodnih masovnih ubistava. Ove podele æe biti detaljno ispitane u drugom poglavlju.

Generalizacija albanskih podataka na sve kosovske Albance koji su napustili svoje domove

Podaci u ovom izveštaju su uglavnom zasnovani na zapisnicima koje su vodili granièari albanske vojske. Ipak, moguæe je da su strukture izbeglica koje napuštaju Kosovo i ulaze u Makedoniju, Crnu Goru, ili Bosnu i Hercegovinu drastièno razlièite od strukture onih koji ulaze u Albaniju. Drugim reèima, nalazi ovog izveštaja mogu da budu rezultat selektivnog izbora podataka.

Grafikon 1.2: Proporcija kosovskih Albanaca koji su ušli u Albaniju, poreklom iz južnih zapadnih opština po dnodnevnim periodima

Moguænost da su nalazi determinisani selektivnim izborom podataka je detaljno ispitana u Dodatku A, Podaci i metode. Ova analiza koristi brojne izvore delimiènih podataka o obrascima migracije Kosovara u druge zemlje pored Albanije. Zakljuèak je zasnovan na sledeæim empirijskim razmatranjima:

a) Nalazi za Albaniju su nedvosmisleno snazni i jasni

b) Nalazi zasnovani na podacima dostupnim za Makedoniju sugerièu slaganje sa nalazima za Albaniju

c) Prvi pokazatelji izbeglica u Bosni i Crnoj Gori imaju trend slaganja sa rezultatima albanske analize

d) Poreðenja pokazuju da sveukupna analiza koja kombinuje podatke iz Bosne, Crne Gore i Makedonije sa podacima iz Albanije nije suštinski razlièita od analize koja se koristi samo albanskim podacima.

Na osnovu ovih razmatranja, mi zakljuèujemo da je uzorak korišæen u ovom izveštaju opšte primenljiv na sve albanske izbeglice sa Kosova u okvirima tolerancija raspravljenih u Dodatku A.

Napomene

1. Optuznica Medjunarodnog suda za zlocine u Jugoslaviji (International Criminal Tribunal for Former Yugoslavia, dalje ICTY) optužuje da su ovi zlocini pocinjeni: to je jedan legalni instrument, a ne fakticki nalaz. Tužilac je sama zapazila da osudjeni ima prava na "predpostavku nedužnosti" do presude (ICTY izveštaj za štampu, JL/PIU/404-E).

2. Samo zapisi sa Albanske granice su korišceni. Dodatak A, Podaci i metode, navodi brojne razloge zašto ovi podaci mogu da budu uopšteni u okviru odredjenih granica, na celu populaciju Albanskih izbeglica sa Kosova u ovom periodu, ukljucujuci one koji su otišli u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Važna napomena: osobe koje su napustile domove i ostale unutar Kosova nisu deo ove analize jer o njima nemamo podatke.

3. Uzimajuci u obzir samo izbeglice koje su ušle u Albaniju posle 23. Marta, vise of 97% ih je ušlo pre 11. Maja, a samo 3% ih je ušlo u poslednjih pet nedelja sukoba.

4. Ove proporcije imaju 95% sigurnosnog intervala sa greškom od približno +/- 2,7% i 2,5% respektivno. (PHR 1999; obracun granice greške je naš).

5. Medju brojnim izveštajima nevladinih i medjuvladinih organizacija, vidi A Village Destroyed: War Crimes in Kosovo, New York: Human Rights Watch (okt. 1999); Ethnic Cleansing in Glogovac Municipality, New York: Human Rights Watch (jul 1999). Vidi takodje Kosovo Human Rights Flesh Series, broj 1-51 (februar-jul 1999). War Crimes in Kosovo: a Population-Based Assessment of Human Rights Violations against Kosovar Albanians, Boston/Washington DC: Physitians for Human Rights & Program on Forced Migration and Health, Center for Population and Family Health, The Joseph L. Mailman School of Public Health, Columbia University (avg. 1999) [citirano u produžetku kao PHR 1999]. Kosovo/Kosova: As Seen, As Told, An analysis of the human rights findings of the OSCE Kosovo Verification Mission October 1998 to June 1999. Warsaw, Poland: Organization for Security and Cooperation in Europe (dec. 1999) [citirano u produžetku kao OSCE 6. decembar 1999].

6. PHR 1999: str. 42. Broj kosovskih Albanaca koji su izjavili da su prisustvovali pojedinim vrstama nasilja se razlikuje unutar pomenutog intervala.

7. Vidi Dodatak A, Podaci i metodi, za detaljnu analizu ovih podataka.

8. Vidi Dodatak A, Podaci i metodi, odeljak naslovljen "Podaci koji nedostaju: neregistrovani prelasci preko granice."

9. Tri dana iz polovine maja su izgubljeni; u razgovoru, granicari su tvrdili da se secaju da su to bili dani niskog protoka, što procene VMG-a potvrduju. Prema rasporedu brojeva na stranicama, mi verujemo da je još pet ili šest stranica izgubljeno u danima sa pocetka i sredine aprila. Vidi Dodatak A, Podaci i metodi, "Podaci koji nedostaju: neregistrovani prelasci preko granice" odeljak sa objašnjenjem kako je ovaj problem rešen.

10. Originalni zapisnici su vraceni granicarima u Morini. Kopije elektronskih snimaka i baza podataka koji su nastali na osnovu njih su dati Ministarstvu za Javni Red.

11. Mere da se sacuva poverljivost podataka su preduzete na svakom koraku: samo tri osobe su imale uvid u podatke sa granice jer su ih one unosile u bazu podataka, a cetiri osobe su bile angažovane na kodiranju. Podaci su bili kodirani (korišcenjem PGP-a) pre nego što su preneti iz Tirane u Vašington.

12. Nešto malo više od 2% je ušlo pre prvog talasa; više ljudi je ušlo u Albaniju krajem 1998 i od januara do sredine marta 1999, ali oni nisu sistematski registrovani na granici.

13. Spisak opština, sa srpskim i albanskim imenima i oblasti u kojima se one nalaze je predstavljen u Dodatku C.

14. Vidi odeljak naslovljen "Projekcija od vremena izlaska do vremena napuštanja," Dodatak A, Podaci i metode.

15. Izracunavanje dana napuštanja domacinstava nije suštinski razlicito od grafikona 1.1, pa smo taj grafikon predstavili u Dodatku A kao grafikon A3.

16. Ovaj obrazac je bio razlicit u Makedoniji, gde su Makedoske vlasti cesto zdržavale izbeglice na granici. Odugovlacenje na granici nije uticalo na obrazac kojim su izbeglice odlazile iz svojih domova.