Izvršni pregled

Zašto su stotine hiljada etnièkih Albanaca napustile Kosovo od kraja marta do sredine maja 1999? Da li su bežale od sukoba Jugoslovenskih trupa i Oslobodilaèke Vojske Kosova, da li su se pokrenule da bi izbegle vazdušne napade NATO-a, ili je pak njihov odlazak bio rezultat kampanje etnièkog èišæenja ?

Ovaj izveštaj se zasniva na administrativnim zapisncima voðenim od strane službenika Albanske vlade koji su registrovali stotine hiljada kosovskih Albanaca koji su prešli preko pograniènog prelaza blizu sela Morina, izmedju marta i maja 1999. godine. Izveštaj takodje ispituje druge zvaniène zapise o kretaju izbeglica, kao i istraživanja sprovedena u izbeglièkim logorima u Albaniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Za razliku od prethodnih analiza koje su se iskljuèivo zasnivale na izjavama izbeglica, ova studija ispituje uzroke pokreta izbeglica kroz vrednovanje statistièkih obrazaca samog egzodusa. Upotrebom novih statistièkih metoda, studija postavlja nove temelje u analizi ljudskih prava, kombinujuæi iyjave svedoka sa analizom objektivnih podataka.

Studija pronalazi da se egzodus izbeglica sa Kosova dogodio u tri razlièite faze. Poèetkom svake faze tok izbeglica bi bio relativno slab. Zatim bi broj izbeglica koji su napuštali Kosovo porastao do relativno visoke taèke (vrhunca, grupe vrhunaca, ili platoa) tokom sredine faze, pre nego što bi poèeo da opada pri kraju svake faze. Tokom prve faze (24. mart-6. april) veæina izbeglica je došla sa zapadnog i jugo-zapadnog Kosova. U drugoj fazi (7-23. april) veæina izbeglica je napustila svoje domove u opštinama na severu i u centralnom delu Kosova. U poslednjoj fazi, izbeglice su u velikom broju dolazile iz zapadnih i jugo-zapadnih opština.

Razmatrajuæi broj osoba koje su napustile pojedine opštine tokom vremena, i uporedjujuæi ove obrasce sa vremenom u kojem su izvedeni napadi NATO-a i navodna masovna ubistva, studija zakljuèuje da je samo mali broj kosovskih Albanaca izbegao sa Kosova direktno zbog NATO bombardovanja. Takodje se zakljuèuje da se masivni egzodus izbeglica sa Kosova odvijao po tako ustaljenim obrascima da je on morao da bude koordinisan. U kontekstu kvalitativnih izjava dobijenih od izbeglica, najprijemèivije objašnjenje migracije je da su jugoslovenske vlasti planirale i izvršile kampanju koja je bila centralno organizovana, a da bi se etnièki oèistile od Albanaca u najmanju reuku odredjene oblasti Kosova.

Nalaz ovog izveštaja sugeriše da egzodus izbeglica ne prati nužno pojave masovnih ubistava. Kao i sa bombardovanjem, masovna ubistva se povremeno podudaraju sa snažnim pokretima izbeglica. Ipak, postoji više oblasti iz kojih su mnoge izbeglice otišle, a u kojima nije bilo masakara, a postoje i druge oblasti u kojima su poèinjena masovna ubistva, a iz kojih je bilo relativno malo izbeglica. Na kraju, nalaz ovog izveštaja sugeriše da je NATO bombardovanje bilo neefikasno u zaustavljanju nasilnog proganjanja kosovskih Albanaca. Iako NATO bombardovanje nije bilo uzrok masovne migracije, ono nije ni zaustavilo jugoslovenske snage u proterivanju stotina hiljada kosovskih Albanaca iz njihovih domova.